Sjećam se minulog Ramazana. Padao je prvi sumrak. Sjedili smo za stolom i čekali da se upale kandilji i da ezan najavi završetak posta. Tog prvog dana Ramazana i moj Ado je postio. Volio je Ramazane, a Bajrame još više. Iako nije bio najmlađi u familiji, bio je svima miljenik. Ako je kome trebalo pomoći, Ado je bio prvi.
Pripadao je generaciji 1977. Šestoga aprila 1995. godine napunio je osamnaestu godinu. Radovao se tom punoljetstvu, misleći da će ono donijeti neke radikalne promjene u njegovom životu.
Mati Zinaida i otac Nijaz imali su običaj reći da je Ado živio prebrzo. Još kao mali nije mogao biti na jednom mjestu. Školu nikada nije volio. Završio je osnovnu "Franjo Rezač" i 1991. upisao srednju Mašinsku. Nije se jednom desilo da iz škole dođe slomljene ruke ili noge, ali roditelji se nisu mnogo uzbuđivali zbog toga, jer navikli su na Adu.
Živio je za danas. A sutra kako bude. Tri stvari su mu bile najhitnije i to provod, raja i pare. Bio je pričljiv, društven i otvoren. Bio je omiljen u društvu. Vjera i nacija za njega nisu bile bitne.
Rata se nije bojao. Strah je smatrao osobinom slabića, a on nije jedan od njih. Često je govorio kako jedva čeka da obuče uniformu, uzme pušku u ruke, izljubi se s familijom i ode na Teočak. Kada se u aprilu vratio sa regrutacije bio je ponosan na VES diverzanta.
Sport je bio svijetla strana njegove medalje. Sve je probao, i košarku i fudbal, džudo i rukomet. Jednom je dobio i nagradu kao najmlađi učesnik turnira u rukometu.
Imao je karakterističan hod. 25. maja kada smo se sreli u gradu, hodao je polako s noge na nogu kao nikad do tada. Na moje pitanje šta mu je, odgovorio je da ga žuljaju patike. Kupio ih je dan prije i bio je jako ponosan na njih. Poslijepodne, bila sam kod kuće kada se spremao za večernji izlazak. Trebao je ići sa jaranima u Lipnicu. Po običaju stajala sam na vratima kupatila i posmatrala kako se sprema. Izašao je s riječima: "Pipni me Alma za džep, pun sam k'o brod".
U 20,45 stojala sam sa svojom rajom ispred Kapije. Bilo me je strah detonacija koje su se čule. Jedva sam ih nagovorila da odemo kući. Pred "Samoizborom" srela sam se sa Kindžetom. Ja sam otišla, a moj Ado je ostao...

Sestra Alma